О књизи: 2008. / На ратиштима Првог светског рата први су се појавили тешки тенкови, а затим средњи и оне лаке. Управо су се лаки француски тенкови ФТ17 показали најпогоднијим за пратњу пешадије и коњице дубоко у непријатељском положају, након пробијања његове одбрамбене линије. Због ниске цене и релативне једноставности дизајна, лаки тенкови су се производили у знатно већим количинама од осталих. На пример, до закључења примирја 11. новембра 1918. произведено је 3.177 лаких тенкова ФТ17. Очигледно, ова друга околност, као и чињеница да су се лака возила са посадом од само два човека показала готово ефикаснијом на бојном пољу од тешких, нагнали су војску на идеју да „обуче“ сваког пешадију оклоп. Француски пуковник Ј. Етиенне и британски мајор Ј. Мартел сањали су о „ројевима оклопних оклопника“ – лаким и јефтиним оклопним возилима са посадом од једног или двоје људи. Таква ултра-мала возила су названа "клин" - француски деминутив од енглеске речи "тенк". Након завршетка рата, идеју о њиховом стварању и борбеној употреби развио је енглески војни теоретичар Ј. Фуллер. Средином 1920-их почео је својеврсни бум танкета. Додатак часопису „МОДЕЛ ГРАЂЕВИНАРСТВО”»